Ćao sine… Danas ti se javljam uživo sa lica mesta 😀, odnosno ovo je prvi post do sada koji pišem istog dana…

Elem, ovo nije tvoja prva zima, ali jeste tvoj prvi sneg. Prošle godine, em si imao samo nekoliko meseci, em zadnjih godina nije padao takav sneg koji je za sankanje, klizanje i uživanje u njemu generalno. Međutim od petka do nedelje je sneg padao neprestano i napravio beli prekrivač našem gradu u svim krajevima. Mnogo je lepo, imaćeš priliku i sam da se uveriš narednih godina.

Noć izgleda kao dan, jer od tolike beline sve je svetlije. Prošle godine se teča šalio kad je trebalo da dođu kod nas “hoćemo kod tetke na planinu”, jer kako je naš kraj na najvišoj nadmorskoj visini u Beogradu, posle Avale, kod nas i kad padne malo snega, nekako se najduže zadrži za razliku od drugih lokacija.

Međutim ove godine je toliko napadao da ga ima svuda punooo.

Hteli smo mi tebe i juče da vodimo na sneg, ali nismo bili opremljeni za isti. Zato je mama sinoć prvo otišla kod tetka Jece po zimske cičizme, a zatim kod kume Nataše po skafander, kako bismo nedelju proveli u snegu, odnisno kako bismo mogli da te izvedemo napolje da uživaš u čarima zime. Tako je i bilo, izašli smo popodne na nekih pola sata-45 minuta (što je za prvi put više nego dovoljno). Kao i na moru za vodu i šlauf prvo si negodovao, ali si se vrlo brzo prepustio vožnji na sankama (krug oko našeg kraja), a zatim smo otišli na brdašce kod naše zgrade gde su se deca spuštala kliskom i sankama i pravila Sneška Belica.

Tata se nekoliko puta spustio sa tobom, bilo je trapavo i smešno, ali tebi se dopalo. Posle je tata zbrisao jer je bio sav mokar od valjanja u snegu, a ti i ja smo ostali još malo da se igramo. Mama ti je pravila grudve, ti si ih bacao, kao što sve i bacaš poslednjih meseci.. par puta si pao, lice zaronio u sneg, ali nisi se bunio, već oblizivao sneg sa lica 😂. Sve je bilo ok dok nisi poželeo da hodaš do nizbrdice gde su se velika deca spuštala, a mama to nije mogla da dozvoli da mi se ne skotrljaš. Pošto si bio uporan, a mama već crknuta (jer treba tebe juriti i paziti pod punom “ratnom opremom”), ubrzo smo otišli kući.

Epilog priče, bilo ti je lepo prvi put u snegu. U narednim danima ćemo ponoviti igrarije, dokle god ima snega.

Kad smo došli kući, okupali smo te, namazali, ušuškali, nahranili i ti si zaspao kao beba, tj bez kao, jer si ti naša beba 😀 i spavao tri sata. Spavao bi još da te nismo probudili, da bi legao na vreme za vrtić, što se nije desilo.. 🙄

Sutra ideš u vrtić sankama, pošto su kola vam funkcije po ovakvom vremenu… Nadam se da ćeš biti raspoložen za jutarnju vožnju…

Lepo spavaj dupe mamino.. ❤️❤️❤️